Evropska unija

European Commission. (2000). A Memorandum on Lifelong Learning.

Ovaj dokument se temelji na objedinjenim iskustvima stečenim tokom Godine celoživotnog obrazovanja u Evropi realizovanoj tokom 1996. godine. Memorandum je kreiran iste godine kada i Lisabonska strategija i predstavlja odgovor na postavljeni strateški cilj da Evropska unija do 2010. godine postane najkonkurentnija i najdinamičnija ekonomija sveta zasnovana na znanju, te sposobna za održivi ekonomski rast s najvećom stopom zaposlenosti te snažnom ekonomskom i socijalnom kohezijom. Memorandumom je celoživotno obrazovanje postalo ključni princip u sticanju znanja i participacije u čitavom kontinuumu procesa učenja. Šest ključnih poruka definisanih u Memorandumu temelje se na obezbeđivanju uslova za podršku razvoju pojedinca u domenu lične ispunjenosti, aktivnog građanstva, socijalne inkluzije i zapošljivosti.

EUropean Commission. (2002). Copenhagen Declaration.  

Kopenhagenška deklaracija iz 2002. godine inicirala je izradu Stretegije za unapređenje kooperacije u oblasti stručnog obrazovanja i treninga, poznatu kao Kopenhaški proces. Opšti cilj ovog dokumenta odnosi se na unapređenje kvaliteta stručnog treninga, fleksibilnosti učenja, kao i na sistem kvalifikacija koji je transparentan, uporediv i prenosiv. Ministri obrazovanja sastaju se svake godine kako bi revidirali proces. Rezultat poslednje revizije je dokument Bruges Communiqué kojim su definisani sledeći prioriteti za period od 2011- 2020: učiniti stručno obrazovanje atraktivnim izborom učenja, podsticanje relevantnosti, kvaliteta i izvrsnosti inicijalnog i kontinuiranog stručnog obrazovanja i treninga, omogućavanje fleksibilnog pristupa treningu i kvalifikacijama, promovisanje međunarodne mobilnosti, podsticanje inovativnosti, kreativnosti, preduzetništva i inkluzivnog stručnog obrazovanja i treninga, usklađenost sa drugim relevantnim politikama.

Communication from the European Commission. (2006). Adult learning: It is never too late to learn.

U komunikaciji Evropske komisije države članice Evropske unije podstiču se da unaprede obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja i treninga za odrasle, naročito za one onesposobljene za tržište rada, sa ciljem podizanja nivoa stručnih, jezičkih i kulturoloških veština. Ovim dokumentom celoživotno učenje se stavlja pred izazove ekonomske kompetitivnosti, demografskih promena, siromaštva i socijalne isključenosti.

European Commission. (2007). Action Plan on Adult learning: It is always a good time to learn.

Akcioni plan rezultat je konsultacija širokog opsega među predstavnicima ministarstava obrazovanja i zapošljavanja, socijalnih partnera i nevladinih organizacija, organizovanih početkom 2007. godine u državama članicama Evropske unije. Svrha Akcionog plana je razvoj efikasnog sistema učenja odraslih dostupnog svima. Glavni zadaci odnose se na povećanje participacije, kvalitet i efikasnost sistema, priznavanje rezultata učenja, ali i monitoring tog sektora.

European Commission. (2009). Education and Training 2020 (ET2020).

ET2020 je novi strateški okvir za evropsku saradnju u obrazovanju i treningu, koji se temelji na prethodnom radnom programu ET2010. Ovaj dokument predstavlja zajedničke strateške ciljeve, država članica Evropske unije, kojima se podstiče nastavak izgradnje obrazovnog i trening sistema proizašlih iz perspektive celoživotnog učenja. Zadatak uspostavljanja sistema je obezbeđivanje boljih sredstava svim građanima za ostvarivanje njihovih potencijala uz obezbeđivanje ekonomskog prosperiteta i zapošljivosti.

European Commission. (2009). The European Qualification Framework (EQF).

Evropski okvir kvalifikacija je akt kojim se promoviše i omogućava mobilnost zaposlenih i onih koji uče, ali i olakšava proces učenja tokom čitavog života. Cilj ovog dokumenta je da poveže sisteme nacionalnih kvalifikacija različitih država u zajednički Evropski okvir. EQF se temelji na ishodima učenja definisanim kroz znanje, umeće i razumevanje na osam referentnih nivoa i primenljiv je za sve oblike obrazovanja, treninga i kvalifikacija.

European Commission. (2010). Agenda New Skills and Job.

Agenda Nove veštine i poslovi jedna je od inicijativa dokumenta Evropa 2020, koja ima za cilj da pomogne dosezanje zapošljivosti radno sposobne populacije (od 24 do 64 godina) do 75% na nivou Evropske unije. Ideje za dosezanje ovog cilja odnose se na obezbeđivanje fleksibilnosti i sigurnosti (feksigurnosti) na tržištu rada, opremanje građana sa veštinama neophodnim za obavljanje poslova današnjice i sutrašnjice.

European Commission. (2010). Europe 2020.

Dokument Evropa 2020 ima za cilj ekonomski razvoj Evropske unije zasnovan na znanju uz očuvanje životne sredine, visokog nivoa zaposlenosti, produktivnosti i socijalne kohezije. Ovi ciljevi se temelje na strategiji razvoja usvojenoj u Lisabonu 2000. godine, gde je postavljen cilj da Evropska unija do 2010. godine, postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda na svetu, zasnovana na znanju, sposobna da ostvari održivi ekonomski rast sa većim brojem i kvalitetnijim radnim mestima i jačom socijalnom kohezijom. Postizanje ovih ciljeva olakšano je uvođenjem Otvorenog metoda koordinacije (OKM), koji predstavlja instrument namenjen procesu uzajamnog učenja politika i mera između država članica EU. Nakon 2010. godine ostalo je potvrđeno da su znanje, inovacije i optimizacija ljudskog kapitala osnova pametnog, održivog i inkluzivnog rasta.

European Commission. (2011). New European Agenda for Adult Learning.

Obnovljena Evropska agenda za učenje odraslih počiva na Komunikaciji o učenju odraslih i Strateškom okviru za evropsku saradnju u obrazovanju i treningu (ET2020), a sledi Akcioni plan o učenju odraslih 2008-2010. U svetlu težnje ka postavljenim ciljevima u Strategiji Evropa 2020 i aktuelne ekonomske krize naglašava se osposobljavanje odraslih (naročito niže osposobljenih i starijih zaposlenih). Ovoja dokument identifikuje pet prioriteta za obrazovanje odraslih za period 2012-2014 koji se odnose na funkcionalizaciju celoživotnog učenja i mobilnosti, unapređenje kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i treninga, promovisanje pravičnosti, aktivnog građanstva i socijalne kohezije kroz učenje odraslih, jačanje inovativnosti i kreativnosti odraslih, kao i njihovo okruženje za učenje, monitoring sektora učenja odraslih.

European Commission. Evropski semestar.

Evropski semestar je godišnji ciklus koordinacije ekonomske politike. Svake godine Evropska komisija detaljno analizira plan budžeta, makroekonomske i strukturalne reforme za svaku od država članica. Na osnovu analiza daju se preporuke za period od 12 do 18 meseci. Ova aktivnost je izuzetno važna na obrazovanje odraslih s obzirom na zavisnost ekonomije od obrazovanja i obrnuto, ali i značaj za progres u ostvarivanju ciljeva strateškog okvira Obrazovanje i trening 2020.

European Commission. ERASMUS +.

Erasmus + je EU program za obrazovanje, trening, mlade i sport za period 2014 -2020. Ovaj program otvara mogućnost za čitav spektar mogućnosti za finansiranje aktivnost stakholder-a iz oblasti obrazovanja u okviru EU2020 i ET2020. Ovaj program je posebno značajan, pošto su sredstva dostupna i državama izvan EU.

Ujedinjene nacije

Faure et. al. (1972). Learning to be. UNESCO

Izveštaj „Učiti da se bude“ je odgovor na društvene i ekonomske promene u svetu koji se ubrzano menja. Posebno se ističe nužnost holističkog posmatranja odnosa obrazovanja i društva. Društvo koje uči i celoživotno obrazovanje predstavljaju ključne ideje vodilje za formulisanje obrazovnih politika. Izveštaj se fokusira na činjenicu da se učenje ne sme ograničavati ni vremenski, ni prostorno na institucionalizovano obrazovanje, koje često nije svima u potpunosti dostupno. Svrha učenja je lični razvoj i ispunjenje.

Delors, J. et al. (1996). Learning: The Treasure Within. UNESCO.

Izveštaj Žaka Delora „Učenje: skrivena riznica“ temelji se na „stubovima obrazovanja“, koji će osigurati ostvarivanje koncepta celoživotnog učenja, a oni se odnose na učenje „da se zna“, „da se čini“, „da se živi zajedno“ i „da se bude“. Izveštaj je nastao u doba kada je znanje počelo da se redefiniše zbog ubrzavanja protoka informacija, dok su škole tromo odgovarale na nove izazove. Ovaj dokument se nadovezuje na Belu knjigu evropske komisije o rastu, konkurentnosti i zapošljavanju iz 1993. godine, kada je Delor bio na čelu ove evropske institucije. Konačno iz perspektive ovog izveštaja pojedinac se posmatra kao odgovorna, savesna i aktivna osoba, koja kroz proces obrazovanja stiče znanja i sposobnosti za različite društvene uloge.

UNESCO. (1997). The Hamburg declaration on Adult Learning.

Hamburška deklaracija jedan je od rezultata Pete međunarodne konferencije o obrazovanju odraslih (CONFINTEA V). Konferencija je održana u Hamburgu 1997. godine, a prisustvovali su joj delegati iz 130 država članica UNESCO-a, predstavnici nevladinih organizacija, međuvladinih tela, fondacija, etc. Deklaracija poziva na kreiranje okruženja za učenje gde je razvoj centriran na čoveka. U ovom dokumentu koncept celoživotnog učenja predstavljen je kao ključ razvoja u 21. veku. Učenje odrasle osobe podrazumeva formalno i neformalno obrazovanje, kao i čitav spektar neformalnog i slučajnog učenja, dostupnog u multikulturalnom društvu koje uči.

UN. (2000). Milenijumska deklaracija.

Milenijumsku deklaraciju kao osnovne vrednosti na kojima treba da se zasnivaju međunarodni odnosi u 21. veku određuje slobodu, jednakost, solidarnost, toleranciju, poštovanje prirode, podelu odgovornosti. Smernicama za implementaciju Deklaracije operacionializovano je osam Milenijumskih ciljeva razvoja koje je potrebno dosegnuti do 2015. godine.

UNESCO. (2000). The Dakar Framework for Action.

Dakarski okvir za akciju usvojen je na Svetskom forumu o obrazovanju u Senegalu 2000. godine, a predstavlja zalaganje međunarodne zajednice za potpuno ostvarenje prava na obrazovanje. Ovaj cilj postavljen je još 1990. godine na Svetskoj konferenciji u Jomitenu gde je primarno naglašeno smanjenje i dugoročno iskorenjivanje nepismenosti. Dokumentom je predviđeno ostvarivanje šest postavljenih ciljeva do 2015. godine, među kojima i unapređenje pismenosti odraslih osoba, naročito žena, kao i jednak pristup osnovnom i celoživotnom obrazovanju.

UNESCO. (2009). Belemski okvir za akciju.

Belemski okvir za akciju je rezultat VI međunarodne konferencije o obrazovanju odraslih (CONFINTEA VI). Dokument sadrži smernice i preporuke za ostvarivanje ideje o životu i učenju za održivu budućnost (snaga učenja odraslih), koje se posebno fokusiraju na smanjenje nepismenosti veću uključenost i pravičnosti u obrazovanju odraslih, naročito grupa u nepovoljnom položaju, kao što su migranti i izbeglice, osobe s posebnim potrebama, ruralno stanovništvo. Istaknuta je važnost povećanja kvaliteta, naročito kroz povećanje mogućnosti za profesionalno usavršavanje nastavnika u obrazovanju odraslih, ali i važnost razvoja javnih politika i javnog upravljanja uz povećanja ulaganja da bi prioriteti učenja i obrazovanja odraslih mogli biti ostvarivi.

UNESCO. (2009). First Global Report on Adult Learning and Education: Rethinking Literacy.

Globalni izveštaj o učenju i obrazovanju odraslih (GRALE), prvi je izveštaj takve vrste koji je nastao zahvaljujući posebnom naglasku na izradi nacionalnih izveštaja prezentovanih na VI međunarodnoj konferenciji o obrazovanju odraslih (CONFINTEA VI), koji su potom objedinjeni u jedinstven izveštaj. Svrha izveštaja je pružanje opšteg uvida u svetske trendove u obrazovanju i učenju odraslih, kao i identifikovanje ključnih izazova. Izveštaj može da bude sredstvo za zastupanje, referentni okvir, uvod za međunarodne konferencije o obrazovanju odraslih (CONFINTEA).

Svetska banka

IBRD. (2011). World Bank Group Education Strategy 2020, Learning for All: Investing in People’s Knowledge and Skills to Promote Development.

Strategije Svetske banke o obrazovanju do 2020. godine nastaje u svetlu visoke nezaposlenosti prouzrokovane nedovoljno i/ili neadekvatno osposobljenje radne snage za tržište rada. Ovaj dokument temelji se na tri stuba: rano, pametno (i) investiranje za sve. Postavljen je cilj da se dosegne ideja „Učenja za sve“, odnosno ostvarenje ciljeva Obrazovanja za sve i Milenijumskih razvojnih ciljeva u narednoj dekadi, s tim što se fokus od školovanja pomerio na učenje (tokom čitavog života). Svetska banka će u cilju realizacije strateških ciljeva usmeriti finansijsku i tehničku pomoć na sistemske reforma koje promovišu ishode učenja.

OECD

OECD. (2013). OECD Skills Outlook 2013: First Results from the Survey of Adult Skills. OECD Publishing.

Program za internacionalnu procenu kompetencija odraslih započeo je 2004. godine. sa idejom da omogući dostupnost međunarodno uporedivih podataka i analizu o tipovima kompetencija potrebnim za današnju privredu i društvo, kao i o tipovima politika obrazovanja i rada koje omogućavaju formiranje ključnih kompetencija. Istraživanje se temelji na iskustvima stečenim u sprovođenju PISA studije sa naglaskom na veštine koje se koriste kod kuće, na poslu i u zajednici, njihovo razvijanje i održavanje tokom čitavog života, kao i na njihov odnos sa tržištem rada, ličnim dohotkom, zdravljem, socijalnom i političkom participacijom. U istraživanju je učestvovalo 24 države i 166 000 ispitanika između 16 i 65 godina, a procenjivana je pismenost, matematička pismenost i rešavanje problema u visoko tehnološki razvijenom okruženju.


Podelite tekst i preko drugih mreža