03.022014
0
Učenje i obrazovanje na internetu

Učenje i obrazovanje na internetu

Internet je, kao najveći skup informacija na svetu, izuzetno mesto za učenje, na kome možete da naučite praktično sve. Zavisno od vrste i obima znanja koje želite da steknete učiti možete vođeni trenutnim interesovanjima i bez plana ili sistematski i planirano. Ukoliko tragate za manje kompleksnim znanjima ili relativno jednostavnim informacijama, tipa kako skuvati mađarski gulaš, kako se upravlja svemirskim teleskopom ili kako tretirati pubertetske akne, puko pretraživanje informacija na internetu ili posećivanja sajtova koji se bave temom koja Vas interesuje će po pravilu zadovoljiti vaše potrebe. Često će vam u takvim situacijama biti od velike koristi i internet stranice koje sadrže kolekcije saveta ili objašnjenje, koje sami posetioci ostavljaju, kao što su www.ehow.com, www.howstuffworks.com, www.cnet.com/how-to/, www.wikihow.com i drugi.

Podrazumeva se da samostalno učenje na internetu, baš kao i samostalno učenje generalno, može biti i dugotrajno, planirano i sistematsko te u tom smislu poprimiti karakter obrazovanja. Mnogo je, međutim, češći slučaj da se učenje koje duže traje i koje vodi kompleksnim znanjima organizuje uz podršku kurseve učenja na daljinu, popularno zvanih „onlajn kursevi“, koje organizuju pojedinci, organizacije ili obrazovne ustanove. Brojne su internet stranice koje nude čitave kataloge kurseva, različitih dužina i težina i u najrazličitijim oblastima: www.coursera.org, www.edx.org, www.udacity.com, www.alison.com da pomenemo samo neke od njih. Ovi kursevi imaju jasno definisanu strukturu i program učenja, često sadrže obrasce i vežbe za proveru naučenog, a nedostatak direktnog kontakta sa predavačem i grupom pokušavaju da kompenzuju bogatstvom interaktivnih, multimedijalnih materijala. Neretko su bazirani na snimcima uživo održanih ili na daljinu organizovanih predavanja i radionica, koji su dalje obogaćeni materijalima za samostalni rad, za proveru naučenog, izvorima srodnih informacija ili proizvodima učesnika tih radionica – scenogramima diskusija, zajedno kreiranim zabeleškama na flipčart tablama, crtežima i tome slično. Pojedini ovakvi kursevi su modularno organizovani, tako da uspešni završetak nekoliko njih vodi do odgovarajućeg sertifikata i zvanja.

Elektronsko obrazovanje ili obrazovanje na daljinu se za kratko vreme toliko razvilo da danas većina univerziteta, uključujući i one najprestižnije, nudi i kraće ili duže studijske programe na daljinu osnovnih studija, ali i programe višeg nivoa – master i doktorskih studija. Ovakvi programi podrazumevaju relativno frekventnu razmenu informacija između predavača i polaznika, predavanja na daljinu sa elementima grupnog rada i materijale čiji kvalitet je jednak kvalitetu materijala koje koriste studenti „uobičajenih“ studija. Ono što ovakvom obrazovnom modelu realno nedostaje je direktan fizički kontakt polaznika sa predavačem, a posebno realan grupni rad, čiju vrednost je teško preceniti u obrazovanju odraslih. To je jedan od razloga znatno nižeg nivoa motivacije u slučaju učenja na daljinu, ali je značaj olakšane prostorne i vremenske organizacije učenja, koji ovaj model donosi, toliki da u budućnosti svakako možemo očekivati dalji i ubrzani rast ponude u oblasti obrazovanja na daljinu.



Prateće grafika preuzeta sa: https://ec.europa.eu